Уочи 11. новембра, када се обележава Дан примирја у Првом светком рату, амбасадор је овим поводом посетио Национални институт за студије одбране Јапана и куртоазно се састао са председником ове еминентне установе, Јошијуки Сузукијем.

Ј. Сузуки је, поздрављајући представнике Амбасаде указао да му је задовољство што се посета ове врсте организује по први пут, када је реч о нашој земљи. Истакао је да му је јако добро позната веома значајна улога коју је Србија и њена војска имала у Првом светском рату, као и да је цена која је за то плаћена била велика. Констатовао је да су Јапан и Србија у Великом рату били савезници, што је још један од доказа у прилог тези да су односи две земље увек били пријатељски и веома срдачни.

Амбасадор Н. Глишић је, захваљујући на топлом пријему, домаћину и сарадницима уручио значку Наталијине рамонде, објашњавајући њену симболику. Указао је да је Србија поднела, пропорционално својој тадашњој величини, огромне жртве, те да је своју државност уградила у основе нове државе након рата. Истичући веома компликовану геостратешку позицију земље, указао је да је, кроз историју и све до данас, Србија морала скупо да плаћа своју слободу и независност, често балансирајући међу интересима великих сила. Изнео је и наше виђење и фактографију у вези са Сарајевским атентатом, који су неки, посебно на стогодишњицу од избијања Великог рата, покушали да искористе како би на Србију свалили кривицу за његов почетак.

У одвојеном разговору са Ђунићиром Шођијем, директором Центра за војну историју Института, још једном је констатована 133 године дуга традиција пријатељских односа и сарадње између две земље. Проф. Шођи подсетио је и на први историјски сусрет јапанске и српске војске који се збио у кинеском граду Далијену, чији су виновници били српски војни добровољци који су са Крфа били упућени у Русију, о чему сведоче и сачуване фотографије из тог доба. На молбу једног високог јапанског официра тог доба, српски војници су, непосредно пред укрцавање на брод који је требао да их превезе у Солун, извели свој препознатљиви марш који је одушевио јапанске команданте. Саговорник, иначе еминентни јапански историчар, изнео је и податак да је први виђенији Србин који се доселио у Јапан био проф. Душан Тодоровић. Он је у периоду од 1909 – 1940. године био професор руског језика на првој јапанској школи за стране језике – Токијском универзитету за стране студије (са којим и данас имамо одличну сарадњу). Осврћући се на велике жртве које је Србија морала да положи зарад очувања своје независности кроз историју, указао је да је и Јапан, као острвска земља, у историји често био у незавидној ситуацији, те да и регион у којем се налази није оскудевао у сукобима и ратним разарањима.

Захваљујући на подсећању на неке од интересантних историјских епизода, амбасадор је указао да су Церска и Колубарска битка, осим тога што су означиле прве савезничке победе у Великом рату, представљају корисне лекције из историје ратовања и војне стратегије.

Национални институт за студије одбране, који припада Министарству одбране Јапана, представља најеминентнију установу тог типа у земљи. Основан је 1952. године, а Центар за војну историју (под окриљем Института) је најпрестижнија и најстарија установа ове врсте у Јапану, која располаже богатом ризницом архивске грађе. Договорен је наставак контаката и обострано изражена жеља за успостављањем интензивније сарадње.