Амбасадор Ненад Глишић је у уводном обраћању изразио задовољство што је ауторка, са којом Амбасада има дугу сарадњу, објавила још једну књигу захваљујући којој ће Србија бити приближена јапанској публици. На промоцији, којој је присуствовало око 90 гостију, о књизи су поред ауторке, која је и рецитовала стихове из књиге, говориле и песникиње Хинако Абе и Кјонг-ми Парк. Као посебно изненађење вечери, на крају промоције студент четврте године етнологије и антропологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду Таро Кадоока је на војвођанским гајдама уз певање за госте извео неколико композиција из Војводине, као и песму Ој, Мораво, на велико одушевљење публике.
Књига Хлеб и дивље јагоде садржи разговоре са људима који су као деца преживели Други светски рат, као и са избеглицама са простора бивше СФРЈ и расељенима са Косова и Метохије на тему шта људи једу и мисле у рату и избеглиштву. У књизи је такође објављено и неколико рецепата - гулаш, сарма, пуњене паприке, српска салата, ванилице, пасуљ, и др.  Поводом објављивања књиге, издавачка кућа Кеисо Шобо је на интернет презентацији и твитер налогу током ове године објавила и неколико српских рецепата (хиландарски пасуљ, ускршња јаја, купус салата, купус с месом, салата од цвекле).
Након разговора ауторка је потписивала примерке своје књиге, а организован је и пригодан коктел. 
Професорка Кајоко Јамасаки, награђивана песникиња и преводилац, живи са породицом у Београду од 1981. године, а поред сопствених песама и есеја, објавила је преводе на јапански језик поезије великог броја српских песника, укључујући Десанку Максимовић, Стевана Раичковића, Милоша Црњанског и друге. Такође је превела и неколико дела Данила Киша на јапански (Рани јади, Енциклопедија мртвих, Башта, пепео). За збирку есеја на јапанском језику Београдски дневник добила је 2014. године угледну књижевну награду Јомиури у категорији есеја.